O AUTORU

O AUTORU

Kada se spomene reč “Autor”, a to je o onom koji je pisao kjnigu

drugi naziv ili ime,

a piše knjigu iz svoje sopstvene sposobnosti.

To znači “Autor” je onaj čovek koji je napisao ili piše knjigu, pa kada se kaže “o Autoru” onda se misli upravo o onom čoveku,

a to sam “Ja” koji sam napisao deo knjige po nazivu “Knjiga” koja se okreće.

Ta knjiga će se pisati beskrajno,

zato što je beskrajna.

“Knjigu” koja se okreće sam ja počeo pisati i napisaću nekoliko delova,

a ove napisane delove ću štampati u delovima koji će se označiti kao “Knjiga”koja se okreće, “Prvi deo”.

To znači “Prvi deo” “Knjige” koja se okreće će biti omogućen pristup svima,

pa onda sledi “Drugi deo”

pa “Treći deo”

pa tako Beskrajno.

Zašto se navodi da je “Knjiga” koja se okreće, neograničena ili beskrajna.
Zato što naziv “Knjige” koja se okreće, ostaje večno,

a sadržina te knjige se piše od početka pa do beskrajno ili večno.

Ja sam naveo da ova knjiga ima beskrajno veliki broj “Delova”,

tako da se počinje sa “Prvim delom” “Knjige” koja se okreće, koji sam ja napisao,

a pišem i dallje sledeće delove.

Ja spominjem reč “Ja”, a to je isto, što i Autor, ali o ovoj reči “Ja” ću kasnije, a to je “O sebi”.

Kada se kaže “o Autoru” onda bi se trebalo pisati samo o onom koji je pisac knjige,

bilo koje knjige pa i “Knjige” koja se okreće,

u ovom slučaju to nije tako.

Zašto? to sigurno ima razloga, a taj razlog je zato što “Knjiga” koja se okreće,

daje sva saznanja sa svojom sadržinom,

a to jedno saznanje je da svaka “Reč” je “Tema”,

a svaka “Tema” je “Knjiga”, pa i o “Reči”, “

o Autoru” ili samo o “Autoru” ili pak samo reč “Autor” bi se mogla knjiga napisati.

Pa kada smo saznali da se od jedne reči može knjiga napisati, a znamo da ima bezbroj reči, pa tako se može da napiše bezbroj knjiga.

Umesto da se piše bezbroj knjiga,

moja “Knjiga” koja se okreće, je jedna sa bezbtoj delova.

Bezbroj knjiga ,

može da piše bezbroj Pisaca ili Autora,

ako se Pisac i Autor misli na “Čoveka”,

onda se misli na neograničen broj “Čovečanstva” koji beskrajno dolaze ili večno dalaze kao “Beba” ,

ali tako isto i beskrajno ili večno odlaze kao stari ili ostareli “Baba ili Deda”.

Na isti način se piše sadržina “Knjige” koja se okreće samo što je u “Delovima” umesto “Knjiga”.
Da bi me razumeli,

Ja ću da navedem jedan primer “kada se kaže knjiga i Autor knjige ili Pisac”,

kada bi nas neko upitao koliko ima knjiga na Zemlji ili u svetu tu se može nagađajući reći milioni i milioni knjiga.

Tako isto i Autora ili Pisaca,

Pa ko bi mogao zapamtiti toliko knjiga,

pa toliko Autora ili Pisaca,

na ovo pitanje bi se moglo odgovoriti “Niko”.

Drugi primer je moja “Knjiga” koji se okreće,

koja u svojoj sadržini može da sadrži sve sadržine koje su Autori ili Pisci pisali.
Svi Autori ili svi Pisci bi se spominjali u toj knjizi,

po bilo kojoj temi, dali je tema Pisca od jedne reči ili dve ili tri reči ili pak nekoliko rečenica.

Sve sadržine bi se određivale po delu,

svaki Pisac ili Autori bi se nalazio u tom delu.
Svaki Autor ili Pisac bi imao svoju temu bez obzira koliko tema ima reči.
Na ovakav način bi delovi po broju bili svima pristupačni.

Primer:

ako sam pročitao “Prvi deo” te moje “Knjige” koja se okreće, onda razmišljam ili mislim o “Drugom delu” i tako dalje.

Ja sam naveo da na Zemlji ili na Svetu ima milioni i milioni knjiga,

ali ovde se misli na različite knjige po temama ili po nazivima.
Postoje Pisci ili Autori koji su pisali više od jedne knjige po temi ili nazivu.

Takođe postoje Pisci ili Autori koji su pisali jednu knjigu,

ali ta jedna knjiga pisana na više delova.
Postoje knjige koje su iz naučnog karaktera u kojima se sadrži mnoge naučne ili poučne teme,

kao što su:

Biologija,

Hemija ,

Fizika,

Matematika i tako dalje.

O reči “Autor” bi se kako sam već rekao mogla napisati jedan deo “Knjige” koja se okreće,

u više stotina lista.
Ja ću da završim sa ovom reč “Autor” i pređem na ono kako sam označio na početku, “o Autoru”, a misli se da sam to “Ja”.

Po mome reč “Ja” zamenila je reč Autor,

a to “Ja” ima svoje oznake ili značenje.
Reč “Ja” znači i Ime i Prezime i još puno toga ili reč “Ja” zamenjuje jednu osobu ili Čoveka ili jednu Ličnost kao što je Autor ili Pisac.

Čovek za sebe kaže “Ja” ali mi o tom Čoveku neznamo ništa.
Zato Čovek ili osoba ili Autor ili Pisac,

to svoje “Ja” koje skriva nepoznatu osobu,

za sve druge.

Da bi drugi saznali šta znači i šta skriva reč “Ja” nije jednostavno,

zato što se sa reč “Ja” isto može napisati deo “Knjige” koja se okreće,

sa više stotina lista.
O reči “Ja” neću pisati deo knjige nego ću otkriti samo ono osnovno što zamenjuje reč “Ja”.

Reč “Ja” zamenjuje:

Ime i Prezime “Autora” ili “Pisca”,

datum rođenja, mesto rođenja, takođe se može reći sve od rođenja do sada.

Pa da počnem sa otkrivanjem toga nepoznatog “Ja”.
Ja sam Vinko Mićić, rođen dvadeset devetog Aprila,

hiljadu devesto pedeset i prve godine,

to bi bilo sa slovima rečeno.

Datum rođenja se može reći i napisati sa ciframa ili brojevima, a to je 29.04.1951.
Rođen sam u malom mestu Osinja, Bosna i Hercegovina, Republika Srpska, to je kada se gleda sa sadašnjom pripadnosti.

Stara pripadnost moga mesta rođenja je Osinja, Bosna i Hercegovina, Jugoslavija.

Završio sam osnovnu, osmogodišnju školu u rodnom mestu.
Namerom nastaviti školovanje bez opredelenja iz opravdanih razloga sam posle prve godine školovanja na Gimnazijskom nivou i završio redovno školvanje.

Taj prvi razred ili deveti sam počeo u Derventskoj Gimnaziji tako da sam zbog nezadovoljstva,

kao što sam rekao iz opravdanog razloga i napustio ili prekinuo dalje školovanj.

Moje daljnje školovanje su bili razni kursevi,

kao tada u Jugosjaviji,

a kasnije i u Inostranstvu,

u Austriji.
Ja sam polagao samo one kursev koji su mi bili potrebni u radnom životu,

kao prvi kurs je bio za vozačku Dozvolu,

kao drugi kurs je bio Stručno znanje u Drumskom Saobraćaju

ili Državni ispit

da bi mogao raditi kao Taksista.

Ja sam radio jednu godinu dana kao Taksista i nije bilo dobro,

pa sam to zanimanje napustio,

pa otišao 1973 godine isto da bi pokušao u Austriji,

gde sam i danas dan u Austriji.

Ja sam oko petnaestak godina radio u Ugostiteljstvu od perača posuđa do zamenika Direktora, naravno sa raznim doškolovavanjem ili internim kursom,

kao što je rad sa kompjuterom na Recepcij,

rad u Birou i na drugim mestima.

Posle Ugostiteljstva prelazim u Samostalnu Trgovinsku Struku,

gde sam morao da pohađam kurs Stručna sposobnost u Trgovini sve Robe.
Godine 1989 postajem nosilac prava vođenja Firme u Trgovini sa svom robom.

Tu trgovinsku radnju sam držao u Gradu Salzburg (Salcburg) do 1996.

godine kada sam se razbolio,

tako da sam od 1997. godine u Penziji.

Godine 2002. odlučujem da pišem knjigu o kojoj sam puno vremena čekoa,

takođe odlučujem da ta knjiga dobije jedinstveno ime ili naziv,

jedinstven način pisanja i jedinstvenu sadržinu,

a ona se zove

“Knjiga” koja se okreće.

Kako izgleda ova knjiga će pisati u prilogu “o Knjizi”,

a sve ostalo je u sadržini “Knjige” koja se okreće.

Sada da kažem kako sam došao do toga da pišem posebnu knjigu,

to nije teško odgovoriti.
Ja sam imao bezbroj Pitanja,

bezbroj Odgovora,

bezbroj Tema i neogranično “Vreme”,

pa je tako stvorena sasvim druga forma koja znači sasvim drugačije.

Možemo se uveriti da nije isto kada se kaže dali imam vremena,

za koje se kaže

Slobodno Vreme i

ono Vreme za

koje se kaže “Vreme Slobode”.

Slobodno Vreme ima svako,

to je ono Vreme kada se ne radi pa se može ići na Godišnji Odmor,

ili posetiti svoju familiju ili se baviti nekim hobijem gde će se iskoristiti to ograničeno Slobodno Vreme.
Može se grubo reći,

verme slobode je i vereme,

kada Čovek oseća da je zdrav.

Grubo se može reći da na “Vreme Slobode” utiče puno ili bezbroj faktora od kojih neki utiču Pozitivno da bi se to vrem iskoristilo,

a neki faktori utiču Negativno,

koji ne dozvoljavaju da se “Verme Slobode” iskoristi.

Možda me neko neće moći razumeti,

šta sam hteo sa time reći kada sam naveo

“Vreme Slobode”,

Ja verujem ipak da će me jedan deo Čovečanstva razumeti.

Moja je želja veća,

ili je toliko velika koliko je Čovečanstva na Našoj Planeti “Zemlji” da svi saznaju šta je to “Vreme Slobode”.

Koje je i najdragocenije “Vreme”,

ali bez reči “Slobode”,

koja je Čovečanstvu nepravedno oduzeta.

To što je Čovečanstvu oduzeto je Pravo na slobodno korišćenje svoga “Uma”

koji je od Stvoritelja svima podaren po mome,

a po Religiji ili po Vero-ispovesti od

Boga,

Alaha,

Jehove,

Bude

ili bilo koje drugo ime za Stvoritelja.

Da bi me još lakše razumeli tu se misli na Slobodu Sopstvenog Slobodnog Mišljenja.
O “Vremenu Slobode” bi se moglo napisati deo “Knjige” koja se okreće,

koji bi sadržao više stotina lista.

Ja neću pisati o tom “Vremenu Slobode” koje je bilo teško dobiti,

ali Ja imam,

Ja posedujem,

Ja koristim

to dragoceno po meni nazvano “Vreme Slobode”.

Ja sam naveo samo nekoliko faktora koji utiču na “Vreme Slobode” i neću više o tome pisati,

ali ako se bude neko interesovao za tu “Temu”,

“Vreme Slobode”,

Ja ću rado opširno pisati da se sazna šta ta Tema sadrži.

Rekao sam već da imam sav potreban Materijal za pisanje “Knjige” koja se okreće.
Sada da kažem šta je to taj Materijal za pisanje te jedinstvene knjige.

Kada bi se grubo reklo “Materijal” onda bi se reklo “Sve”, sve je Materijal,

a Materijal je sve.
Ja ću da navedem deo tog Materijala,

da bi me mogli razumeti,

a to je kao Prvo:
Stvoritelj,

Stvorteljevo Stvorenje,
Živo i neživo Stvorenje,
Čovek kao živo biće,
Inteligencija Čoveka,
Vera Čoveka,
LJubav Čoveka,
Poštovanje Čoveka,
Odgovornost Čoveka.

Šta je Univerzum?
Šta je i Ko je Stvoritelj?
Kako je postalo živo i neživo biće ili Stvorenje?
Kako je postao Čovek? i tako beskrajno pitanja,

beskrajno odgovora,

tema i temica.

Sada da kažem kako i kada sam počeo sakupljati po mome nazvani Materijal da pišem “Knjigu” kojan se okreće.

Prvo da kažem i odgovorim na reč “Kada” sam počeo sakupljati,

to se dobro sećam,

a to je treća godina života ili skoro pune tri godine,

to je bilo u prvom mesecu posle zime,

to je bio April sigurno u drugoj polovini.

Ja sam još sa nepune dve godine znao ili saznao za lek protiv mokrenja u krevetu preko noći.

Taj lek protiv mokrenja u krevetu sam saznao od moje Babe, majke moga Oca.
To je bio prost i jednostavan lek “Šupalj Kamen” da pronađem i da se pomokrim kroz rupu tog kamena,

pa više neću mokriti u krevetu noću.

To je bilo moje prvo saznanje koje mi je otvorilo mogućnost da spavam sa mojim ocem u njegovom lepom i udobnom krevetu.
Ja sam jedino dete od nas sedmoro što sam mogao koristiti krevet moga Oca.

Druga deca su starija od mene,

a posle i mlađa od mene su mokrili u krevetu,

što nisu hteli poslušati Babu.
Oni su trebali isto naći šupalj kamen,

da se pomokre kroz taj šuplji kamen,

da se izleče tog mokrenja i sa time zasluže bolji lepši krevet.

Ja sam zaključio da bi Čoveku bilo dobro terba da sazna kako i koji je faktor koji Čoveku pravi dobro,

a koji je faktor koji pravi Čoveku ono što nije dobro.

Mene su:

Otac,

Majka

i Baba

učili ono što je dobro pa sam sa svojom poslušnošću bio sretan kao dete,

a ta sreća je nastavila da me prati i do danas.

Ja se osećam da sam sretan i ako bi neki rekli za mene možda da lažem,

ali svako ima pravo da misli onako kako on ili oni svaćaju ili razumeju.

Nisam nikada voleo svađu,

tuču među decom.
Ja sam svakoga voleo, ali zato su me i svi voleli,

od malog deteta pa do starog,

Dede i Babe.

To što sam ja bio sa svakim dobar,

to je bilo za čitavu okolinu čudno,

a niko nije mogao da me pročita kakvu sposobnost ili moć posedujem.

Ja sam znao da stojim između dve strane,

sa jedne strane je bio po mome neko ko je sve stvorio.

Ja sam uvek mislio da je to taj neko jednostavno “Stvoritelj”.

Sa druge strane opet po mome je sve što je taj “Stvoritelj” Stvorio “Stvoriteljevo” Stvorenje.
Kada spomenem obe strane onda se misli

“Tvorac” ili “Stvoritelj”

sa jedne strane i

Stvoriteljevo Srvorenje sa druge strane.

Najinteligentnije Stvoriteljevo Stvorenje je Čovek kao živo biće.
Kao mali Ja sam se pitao zašto Stvoritelj Stvara nešto što Čoveku donosi ono što nije dobro,

kao na primer:

jak vetar,

jake kiše,

led ili grad,

poplave,

suše,

Zemljotrese i

mnogo sličnog.

Sa druge strane ili sa Ljudske strane je Čovečanstvo Stvarlo ili proizvodilo:

Svađu,

Tuču,

Ratove i

puno drugih rizika za Čovečanstvo,

pa i za sva druga Stvoriteljeva Stvorenja.

Ove dve Sile bilo što pravi Stvoritelj sa jedne strane i bilo što pravi Čovek sa druge strane,

nezna se koje je strana Negativnija.

Ja kao dete nisam doživljvao skoro nijednu takvu negatvnost :

ni jak Vetar,

ni jake Kiše,

ni Led ili Grad,

ni Poplave,

ni Suše,

ni Zemljtrese,

ni danas dan,

ovo bi bilo po Stvoritelju negativnosti.

Takođe po Čovečijoj negativnoj moći nisam doživio ništa negativno:

Kao velike Svađe,

Tuče,

Ratove,

i slično.

Što su mnogi doživeli i preživeli negativnosti Ja to nisam,

a zašto je tako, to sigurno ima razloga.
Taj razlog je što nisam bio negativan i nisam voleo negativnosti sa Stvoriteljeve Strane,

niti negativnosti od Čovečije negativne Strane.

Ja sam se držao sredine,

ni levo,

ni desno,

a ta sredina je bila sredina “Pravde” i sredina “Sreće”.

Ja sam osetio moju “Sreću”, a osetio sam i prepoznao “Pravdu” u mojoj sredini koja stvara “Sreću”.
Pravda je najveći izvor “Sreće”,

a isto tako je pravda najveći Faktor Stvoriteljevog Stvorenja Čoveka kao živo biće.

Pošto sam bio između ili u sredini, a sredina je pravda i Sreća.
Ja sam imao moć da objasnim i zaštitim i jednu stranu na kojoj je Stvoritelj i Stvoriteljeve pojave negativnosti, to znači da sam štitio samog Stvoritelja.

Takođe sam imao želju sa Ljidske strane da se sve što je negativno ne događa,

ali i sa jedne strane i sa druge strane su se događala negativnost.

Ja sam zato odlučio da pišem “Knjigu” koja se okreće,

koja će svima doneti puno sreće.
Sve što se dešava kao što sam naveo negativnosti sa Stvoriteljeve Strane,

sa Čovečije Strane

je uzrok neznanje pravila Univerzuma,

a to pravilo se nalazi u “Umu” Čoveka.
To pravilo ili pravda je isto i “Sreća” .

Ako Čovek zna, a to znanje se može naučiti i saznati za sve što Čovek bude poželeo, on će zaslužiti Sreću.
Ja sam rekao da je Sreća osnovica života.
Moja “Knjiga” koja se okreće, sadrži u sebi moć da bi svakome podelila Sreću.

Još da kažem da sam kroz moj život vidio i primetio velike laži ili neistine koje takođe donose Čovečanstvu ono što je negativno.
Neistina i laž u Čovečanstvu je prisutna koja je u stanju da ugrozi ne samo Čovečanstvo već i druga Stvoriteljeva Stvorenja.
Sve što nije dobro će otkriti sledeći delovi knjige koji su od mene i o mojoj moći saznanja za sve što u Čovećanstvu bude potrebno.

Ta moja saznanja što pišem ili navodim je moći “Uma”,

a taj “Um” nemam samo Ja,

taj ” Um” su dobili svi od Stvoritelja,

samo se treba koristiti.
Ja sam jedinstvena osoba koja kaže istinu i prepoznaje pravdu.

To je za istinu da kažem, da svi imaju “Um” i moć u “Umu” kao i Ja.
Ta pravda je podeljena od Stvoritelja,

a to je kao pravda “Um” koji imaju svi, ne samo Ja ili neko pojedinačno.

Pravda je “Um”, a “Um” je istina koja Čovečanstvu donosi Sreću.
“Knjiga” koja se okreće, je iz mog pravednog “Uma” pa zato donosi svima puno Sreće.